ETRAN 2022, Sekcija MO (Mikroelektronika i optoelektronika)
POZVANI RAD:
Kratak sadržaj:
U posednjim decenijama zapaža se nagli razvoj nanotehnologija, tj. tehnologija proizvodnje struktura sa nanodimenzijama. Ovaj trend naglog razvoja nanotehnologija nije slučajan jer nanostrukture poseduju fizičke karakteristike koje se znatno razlikuju od fizičkih karakteristika struktura većih dimenzija (balk). Nanostrukture karakteriše i serija kvalitativno sasvim novih i drugačijih efekata. Superkonduktivne, termoizolacione, akustičke i druge osobine koje karakterišu nanomaterijale su bolje ili sasvim drugačije od onih u masivnoj strukturi. Na neki način nanostrukturni efekti su povezani sa efektima u masivnoj strukturi slično kao što su povezani kvantni i klasični efekti.
Teorijsko izučavanje balk-stuktura uglavnom zahteva rešavanje diferencijalnih jednačina sa kontinualnim promenljivama. U istrazi nanostruktura se pojavljuju difrerencne jednačine, ali njihovi koeficijenti zavise od prostornih koordinata zbog neophodnosti da se u račun uvedu granični uslovi, kao i uticaj vakancija i primesa. Zbog povećanog interesovanja za ove probleme i nerazvijene teorije, naša namera je da doprinesemo ovoj problematici. Ovde izložena teorija ima za cilj je da uvede čitaoca u tehniku računanja diferencnih jednačina i da demonstrira seriju primena diferencnog računa u analizama fizičkih karakteristika nanostruktura.
Kratka biografija:
 |
Jovan Šetrajčić Rođen je 1951. godine u Novom Sadu, gde je studije fizike na PMF okončao 1974. Magistarske studije na odseku Teorijske fizike čvrstog stanja PMF u Beogradu završio 1983. Doktorsku disertaciju iz teorijske fizike na PMF u Novom Sadu odbranio 1985.
Naučni-stručni opus do sada broji 40-tak monografija ili poglavlja u monografijama i monografskih uređivanja (od toga 10 je međunarodnog značaja), oko 500 objavljenih radova i isto toliko saopštenja i pozvanih predavanja (više od polovine je međunarodnog nivoa), 27 učešća na naučnim projektima, od toga su 18 međunarodnog karaktera. U svom dosadašnjem naučno-istraživačkom periodu njegovi radovi su bili citirani preko 450 puta (Scopus). U (ko)autorstvu je objavio više od 60 udžbenika u više izdanja i prevoda. Član je petnaestak naučno-stručnih asocijacija, član predsedništva Društva za istraživanje materijala Srbije i član Redakcija dva naučna časopisa i jednog međunarodnog zbornika. Radio je na PMF Univerziteta u Novom Sadu od 1975. god., gde je izabran u zvanje redovnog profesora 1996. god. Od 1994. do 2006. god. održavao je nastavu na ETF u Beogradu. Na Univerzitetu u Banjoj Luci predavao je od 1985/86. god. na Pedagoškoj akademije, Poljoprivrednom fakultetu i na Filozofskom, kasnije PMF, te na Arhitektonsko-građevinskom fakultetu. Bio je član Komisija za osnivanje Filozofskog (1993) i PMF (1997) Univerziteta u Banjoj Luci. Za inostanog člana Akadenije nauka i umjetnosti Republike srpske izabran je 2004. godine, a za redovnog (van radnog sastava) 2012. |