Великани науке Тесла, Пупин и Миланковић
Милић Стојић, почасни члан, ЕТРАН
Универзитет у Београду, Електротехнички факултет,
Београд, Србија
Aбстракт:
Предавање садржи животописе, изуме и научне доприносе наших великана Николе Тесле, Михајла Пупина и Милутина Миланковића. Биће речи о њиховим доприносима развоју науке, технике, технологије и људске цивилизације уопште. Афирмисали су углед народа коме са поносом припадају.
Кратка биографија:
|
Проф. др Милић Стојић, редовни професор Електротехничког факултета у Београду и почасни члан ЕТРАН-а, рођен је 1940. године, у Ужицу. Дипломирао и магистрирао на Електротехничком факултету Универзитета у Београду 1963. и 1965. год., респективно. Докторску дисертацију под насловом „Анализа и синтеза нелинеарних система аутоматског управљања применом алгебарских критеријума асимптотске стабилности“ одбранио је на истом факултету 1967. год. После дипломирања, био је запослен у Институту за нуклеарне науке у Винчи, а у октобру 1963. год. прешао је на Електротехнички факултет, где је прошао сва звања и 1980. год. изабран за редовног професора за област аутоматике. Одржавао је наставу на редовним и постдипломским студијама на више факултета у Београду, Нишу, Бања Луци, Новом Саду, Крагујевцу и у Ваздухпловнотехничкој војној академији (ВТВА) у Жаркову. На Универзитету у Бирмингему, У.К., провео је шест месеци као сарадник на пројектима. Аутор је два уџбеника („Континуални системи аутоматског управљања“ и „Дигитални системи управљања“), коаутор две мографије на српском и једне на енглеском и аутор једне монографије на руском језику. Публиковао је преко 130 научних радова од којих 20 у реномираним међународним часописима. Проф. Стојић је дао више техничких остварења у пројектима које је Електротехнички факултет радио за потребе привреде, самосталних института и ЈНА, односно Војске Југославије. Био је шеф Катедре за аутоматику и старешина Одсека за електронику, телекомуникације и аутоматику Електротехничког факултета у Београду, председник Друштва за ЕТРАН, секретар Одељења техничких наука Српског научног друштва. као и уредник значајних међународних часописа. За научне и стручне резултате добио је више награда и признања, од којих су најзначајнији Орден за војне заслуге (1968) и Октобарска награда Београда (1980). Главни научни доприноси проф. Стојића припадају: теорији стабилности, осетљивости динамичких система, рачунарској симулацији и управљању у реалном времену електромоторним погонима и индустријским процесима. |