Место одржавања конференције је Источно Сарајево, РС, Босна и Херцеговина. Домаћин конференција је Универзитет у Источном Сарајеву – Електротехнички факултет.
Више информација о Електротехничком факултету Универзитета у Источном Сарајеву можете наћи на: https://www.etf.ues.rs.ba
Културно-историјска баштина Града Источно Сарајево својом разноликошћу, бројношћу, вредностима, значењем и распрострањеношћу представља велико богатство регије.
Пећина под липом представља јединствено палеолитско налазиште на територији Босне и Херцеговине са траговима палеолитске уметности и материјалне културе најранијих модерних људи, што га чини једним од најкомплекснијих вишеслојних локалитета у регији. Праисторијска налазишта, тумули и градине, више од једног века привлаче пажњу истраживача, још од открића култних Гласиначких колица, ремек дела касне праисторијске уметности.
По својој бројности истичу се средњевековни локалитети, првенствено реч је о некрополама под стећцима од којих су неке баш карактеристичне за наше подручје. Стећци – средњевековни надгробни споменици јесу оргиналан израз који настаје у историјски специфичним околностима и прожимању Истока и Запада. Јесу и јединствена појава у средњовјековној европској умјетничкој и археолошкој баштини, о чему данас свједочи богатство у типологији, бројности, умјетничком изразу, натписима, али и контекстима њиховог настанка.
Град Источно Сарајево као простор некадашње територије средњевековне великашке породице Павловића један је од центара продукције најразличитијих форми стећака. По бројности спада у ред најбогатијих регија с концентрацијом средњевековних надгробних споменика, а оно што је чини посебном јесу монументалне форме појединих примерака, необична и оргинална орнаментика. Остаци утврђења и дворских комплекса династије Павловић данас су видљиви у долинама река Миљацке и Праче.
Историјско језгро средњевековног града на извору Миљацке на Палама један је од наизразитијих споменика културне баштине Сарајевско-романијске регије. Тврђава је до данас сачувала изглед типичног средњовјековног утврђења са Горњим градом и Подграђем. За разлику од осталих средњевековних тврђава које су архитектонски прилагођене новим потребама, Стари град на извору Миљацке задржао је своје изворне архитектонске карактеристике и спада у ред боље очуваних средњевековних тврђава.